Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Не би ли га како уморио.“ Кад се Вуче до сабље довуче, Закла Алију по грлу бијелу, Паде Турчин на земљици црној, Како паде, тако не устаде. Ондар Вуко коње доватио, Кади дава суру бедевију,

А он узе Алино оружје, Отидоше здраво двору своме, Далеко их мајка угледала,

А на ближе стара сусретала, Те се с њима у лице ижљуби, Вуко мајку у бијелу руку. Зове брата свога Андријаша : „Ево, брате, за тебе љубовце, „Тебе, мајко, лијепе снашице, „Мојој Анђи вјерне јетрвице.“ Покрсти је у бијеле цркве,

А. вјенча је за братом Андријом, Те Вук вјеру своју не саломи, Држао је као своју мајку,

А Андрију како оца свога.

То је било сад се спомињало,

Нама, браћо, добро здравље било.

59. Ђерђелез Алија и Вук Деспотовић. Бано пије Ђерђелез Алија

У лијепу шеру Сарајеву (Су тридесет ага Сарајлија,

9295

230

[55] [г ст