Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

»Ако такнеш мога господара, „ивој ћу ти очи извадити, „Нек јунаци о јунаштву раде,

„А ми жене с мпром да шједимо,“

У то рече Змај-огњени Вуче: » О кадуно, Алијина љубавцо, „Прискочи ми данас у невољу, „Ако Бог да и срећа јуначка, „И погубим твога господара, »Држаћу те како моју мајку, »Вјенчаћу те за брата мојега.“ Кад то зачу Алијина љубовца, Чудно смисли, а мудро изрече: „Волим бити Вукова снашица, „Него Анђи танка робињица,“ Пак се скочи на ноге лагане, По ливади сакупља комаде.

За њом трчи млада Аиђелија, Подвикује грлом бијелијем : „Не, кадуно, у јаду кукала ! „Не погуби свога господара, »Куда ће ти завор и срамота, » А од Бога велика гријота, »Да погуби жена свога мужа, „На тебе ће останут уклетва. „Подај мене од сабље комаде, уја ћу помоћ моме заручнику, „Када мужу нећу, да коме ћу.“ Па довати комад сабље ђорде, Пружи Вуку у лијеву руку: „Ево, Вуко, драги господаре, »Држи десном, а кољи лијевом,

190

9()()

~ > (= сл

~) = |)

(55) (== ст

ме “> >