Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

ЗИБ Ин А кад виђе што Њерђелез пише, Грозне сузе од образа пушти, Стар бијаше, ићи не смијаше, Јадну Вуку казат не смијаше. А то гледа Змај од огња. Вуче Са тавана из бијеле куле, Па бесједи краљу Матијашу: „Што је ђеде, краљу Матијашу, 5 А што плачеш, не веселио се! „Ко ли тебе ситну књигу пише, „Те је тебе тако жалостива, » Од живе ти муње изгорјела. „А та ти је књига од мејдана, „А не бој се, погинути нећеш, » А ти имаш мегданџију за се.“ Па отоле скочио на ноге, Док допаде старом Матијашу, Па му књигу узе шаровиту, Па је танку књигу прочитао. А кад виђе шта Ђерђелез пише, Па сам Вуко собом бесидио: „Ала, ала, милом Богу фала! „Ну силнога Ђерђелез-Алије, „На кога се потежила, курва, „На нејака Змај-огњеног Вука. » 4“ што Бог да и срећа јуначка, з АЛ добити али изгубити.“ Па упаде у подрум ђогину, Изведе га из нова подрума Оракћена и окрилаћена, А притеже од боја оружје, И довати за руку ђевојку.

80

90