Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

408

А вели му краљу Матијашу:

» А мој синко, Деспотовић-Вуче,

„Немој ићи њему на биљегу, Ни ми води лијепу ђевојку. „Кунем ти се Богом великијем, „Изгубићеш на мегдану главу. „Данас нема бољега јунака

Од Турчина Ђерђелез-Алила,

„Но ћу њему књигу направити,

„И уза њу хиљаду цекина,

»Он ће нама живот поклонити. “

А вели му Змај-огњени Вуче: » Моли Бога за ђавола твога,

„Ер ме стара проклињала мајка,

»уја те пазим како баба свога,

ујутрос бих ти посјекао главу.“

Онда силна. појао ђогина,

За се баци Анђелију младу, Па оћера сентом и свијетом, Докле момак на Зечево дође, На биљегу Ђерђелез Алилу, Кад Турчина нема на мегдану. Ту га чека Змај-огњени Вуче, Док на гору починуло сунце. А кад виђе да му дођи неће, Па отолен ђипи на ђогина, За се баци Анђелију младу, Па оћера шеру Сарајеву. Докле Вуче Сарајеву дође Балш под кулу Ђерђелез-А лије, Ту својега отури ђогина,

А разапе бијела чадора,

[55]

100

105

110

115

120

130