Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
405
Па окрњке у траву турили, А челикли копље доватили,
Па два пут се с њима претурили,
Један другом рану не задали. Доватише два топуза тешка, Првом баци Ђерђелез Алија, Те претури Змај-огњена Вука; Другом гађа Вуче на Алију, И бјеше га момак погодио Насатице међу печенице, Четири му ребра саломио
А живо му срце извадио,
Ево ти га низ коња дољена. Турчин паде, а Вук му допаде, Те јуначку главу посијече,
А прими му коња и оружје. Анђи даде Алина дорина,
А Ајкуну за се за ђогина,
Па наћера преко Сарајева.
Кад под градом стотину Турака,
Те сепре Вука и Алију,
Кад ће с Вука донијети главу. Ту ми Вуче ђогата помами,
А потеже ђорду оковану,
Ту тридесет посијече глава,
А окити себе п ђогина,
А отоле пут Будима пође.
А кад дође бијелу Будиму, Муштулуци краљу долазили, Ђе је Вуче мегдан задобио, Носи главу Берђелез-А лије, Још тридесет глава од Турака,
165
170
Пра)
180
185
190
195