Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

405

Па окрњке у траву турили, А челикли копље доватили,

Па два пут се с њима претурили,

Један другом рану не задали. Доватише два топуза тешка, Првом баци Ђерђелез Алија, Те претури Змај-огњена Вука; Другом гађа Вуче на Алију, И бјеше га момак погодио Насатице међу печенице, Четири му ребра саломио

А живо му срце извадио,

Ево ти га низ коња дољена. Турчин паде, а Вук му допаде, Те јуначку главу посијече,

А прими му коња и оружје. Анђи даде Алина дорина,

А Ајкуну за се за ђогина,

Па наћера преко Сарајева.

Кад под градом стотину Турака,

Те сепре Вука и Алију,

Кад ће с Вука донијети главу. Ту ми Вуче ђогата помами,

А потеже ђорду оковану,

Ту тридесет посијече глава,

А окити себе п ђогина,

А отоле пут Будима пође.

А кад дође бијелу Будиму, Муштулуци краљу долазили, Ђе је Вуче мегдан задобио, Носи главу Берђелез-А лије, Још тридесет глава од Турака,

165

170

Пра)

180

185

190

195