Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

А ИН Подањ сједе ладно пити вино, Олужи му га китна Анђелија. Он га пије, и ђогину дава,

Док свануло и сунце грануло. Но се диже Ђерђелез Алија,

Па погледа из златне камаре, Док опази бијела чадора,

И под њиме Вука и ђевојку, Док га виђе, дотлем га познаде. ФЂипи Турчин на ноге лагане,

А притеже од боја оружје,

А истури крилата дората Оракћена пи опусаћена,

Па се сила баци на бијеса,

И поведе Ајкуну ђевојку.

Докле Вуку под чадоре дође, Па му Турчин добро јутро дава, А Вук му је здрављем приватио. Тада викну силна потурица : „Копиљане, Деспотовић-Вуче, „Но на ноге да се облазимо.“ Па потеже сабљу оковану,

Те разбучи Вукова. чадора, Падоше му на земљу једеци. Тада Вуче свој топуз повуче,

А изведе Анђелију младу,

Под руке се с Ајком уватила, А он ђипа на ђогина свога,

И потеже сабљу оковану, Погнаше се по дугу мегдану. Док су двије саломили ђорде, Један другом рану не задали,

135

| | с>

| сл (==

5 (Ме си

160