Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
А ИН Подањ сједе ладно пити вино, Олужи му га китна Анђелија. Он га пије, и ђогину дава,
Док свануло и сунце грануло. Но се диже Ђерђелез Алија,
Па погледа из златне камаре, Док опази бијела чадора,
И под њиме Вука и ђевојку, Док га виђе, дотлем га познаде. ФЂипи Турчин на ноге лагане,
А притеже од боја оружје,
А истури крилата дората Оракћена пи опусаћена,
Па се сила баци на бијеса,
И поведе Ајкуну ђевојку.
Докле Вуку под чадоре дође, Па му Турчин добро јутро дава, А Вук му је здрављем приватио. Тада викну силна потурица : „Копиљане, Деспотовић-Вуче, „Но на ноге да се облазимо.“ Па потеже сабљу оковану,
Те разбучи Вукова. чадора, Падоше му на земљу једеци. Тада Вуче свој топуз повуче,
А изведе Анђелију младу,
Под руке се с Ајком уватила, А он ђипа на ђогина свога,
И потеже сабљу оковану, Погнаше се по дугу мегдану. Док су двије саломили ђорде, Један другом рану не задали,
135
| | с>
| сл (==
5 (Ме си
160