Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
432
а
„Да ти вежем руке наопако,
„А објесим коњу о умкашу,
„Би волио но царево благо.“
А то Раде и слуша и гледа, 1А(ј Па зарати пушку џевердара,
И погоди Нукић-барјактара,
Посред прси и златајли тока,
Ома пуче тридест џевердара,
И погоди Нукић-барјактара, 145. Сломише му токе и оружје.
Ал' Турчину добра срећа, била,
Олово га зафатити неће.
А да видиш Нукић-барјактара,
Трже сабљу, наћера зекана, 150 У метериз чети ускочио,
Ђе гођ кога Нукић достизаше,
На двије га поле растављаше,
Неколпко погуби Сењана,
Виђе Рада за јелу зелену, | 15 Па на Рада коња нагоњаше,
Да му русу одсијече главу.
А Раде се вије око јеле с обадвије стране, Турчин јели исијече гране, _
Одиста га погубити лаше. 160 Кад се Раде виђе на невољи,
Тури јунак пушку џевердара,
Под Турчином коња уфатио,
Другом руком за прси Нукића,
С њиме удри под коња зекана, 165 Па му веже руке наопако,
А свеза га за коња зекана,
И сакупи од Сења Сењане,
сл
~ љ