Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
433
Па одоше Сењу бијеломе,
Одведоше Нукић-барјактара. 170 Кад се Сењу примакоше близу, Ал Анђуша коло уфатила, У зелену Иванову баштчу. Кад сагледа Нукић-барјактара 175
Свезаније руку наопако, Ђе га вуче зекан од мејдана, Онда Анђа коло окренула, Окренула коло наопако.
Мир и здравље од Бога весеље.
64.
Опет то исто.
аб ла Богу чуда великога !
Откако је свијет постануо,
Није такви цвијет процаптио,
Што је сека Иван-капетана,
По пмену Ружица ђевојка. 5 На њу су се прохци подигнули,
Њу ми просе са свакије страна:
До два краља и два капетана,
И четири с мора генерала,
А девети Моранине Лимо, 10 А никога не узе ђевојка.
Кад то зачу Моранине Лимо,
Књигу пише; књигоношу нађе,
По имену -Моранина Вука,
Па га посла Иву на дворове: 16 8) „Дођи, Вуко, п књигу понеси,
ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ 28