Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

572

И утече у Требиње равно,

Па не иде у Требиње кули, Веће иде у Риђане Раду,

Али Раде поприје зачуо

Ђе су њему шуре изгинуле; Па је Раде на ноге скочио, Те упрти торбу обравницу

И у торбу меће брашаницу,

А о рамо лака џевердара,

И на рамо струку сињгавицу; Отолен се подигнуо Раде,

Те он иде гором и планином Док он срете свог шурака Груја, Па је Грују тихо бесједио: „Ђе си, Грујо, нигђе те не било! „Кад ми нема осам Витковића, „Нека нема ни тебе једнога !< Све му Грујо јаде изјадио, Како их је побре дочекао,

И чим их је тамо даровао. Отолен се подигнуо Раде,

Те он дође Новом бијеломе

А до куле Новљанин-Ал-аге.

У најљевше доба долазили, Међу акшам и међу јације. Кад су дошли пред бијелу кулу, Ал' авлија пуста затворена,

А мало се поизмаче Радо,

Те авлију јунак прескочио,

На авлији врата отворио,

И на врата Груја упустио;

И тако им добра срећа била,

145.

150

155.

160

170%