Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

879 Куд гођ шшо, у Босну је сишо, Док допаде на пашине руке. Кад је паша ферман прифатио, На њему је печат распучио, Низ јазију очи оборио, Ферман учи, а љуто се мучи. И кад виђе што му султан пише, Удари се руком по кољену. Колико се лако ударио, Прскоше му везене чакшире, Не би аршин чохе закрпило, И јуначко месо до чашице: „Авај, рече, до Бога милога ! „Ко ћ' уватит' под облаке ждрала 2 „Ко ли свезат' од горе хајдука“ Али му се ино не могашт, Но све мисли што ће и како ће, Да како би савладо Видака Ал' на вјеру, али на пријевару. Све мислио на једну смислио, Па довати књиге без јазије, И мурећеп чим се књиге пишу, Па написа књигу шаровиту, Те је шиље у приморје равно А на руке од Задра Тодору. Оваку му паша књигу пише: „Чуј, Тодоре, главни пријатељу ! „Гледај како, а ти можеш лако, „Уфати ми хајдука Видака ујал' па вјеру али на јунаштво. „И пошљи га мени у Травнику „Везанијех рука наопако,

30

ис> 45

50

Т

сл

60