Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

НОЋ

„Тражи блага колико ти драго, » И дарове какве тебе драго, „До сад сам те звао пријатељем, „А по сада Богом побратимом.“ Кад је паша књигу начинио, Одасла је од Задра Тодору

По некакву слуги Усејину.

У млађега поговора нема, Књигу прими, брже у приморје. Браво момче до у Задар сишло У дворове Задранин-Тодора, Џа изиде уз танчицу кулу,

Без изума у одају уђе,

Ђено Тодор каву испијаше.

Трипут му се момче преклонило, ,

Док приступи Тодоровој руци, Целива му руке и кољено,

На кољено књигу оставио.

Учи Тодор књигу шаровиту,

И кад виђе што му паша пише, Слакоми се на благо и даре, Па је момче натраг опремио. Нит' му рече да ће, ни да неће, Но довати дивит и хартију,

Па он пише књигу на кољено, Те је шаље Јовљевић-Видаку. Оваку му књигу нашарао:

» О Видаче, горска харамбашо ! „Давно сам те чуо. по јунаштву, „Мислим бићеш и ти за ме чуо, „Лудо ми се чедо намјерило, „Лудо чедо, ал је мушка глава,

сљ ст

– сл

4)

ср

со (62

90)