Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

982

ујер сам Богу емин учинио,

уда се никад не одречем кумства.“ Младо момче Бога вјеровало,

Па окрочи претила дорина,

Право оде Задру у приморје. 130 Не шће собом друга ниједнога,

Него Бога и себе самога.

Лако иде, брж' у Задар сиђе

До бијеле Тодорове куле,

Те он скочи са коња на траву 13: Као соко с врха од планине

Кад угледа јато препелица,

Па приметну дизген пр'о јабуке,

Сам се дорин по авлији вода,

Погледује свога господара, [40 Ногом копа, а ушима стриже,

Те му не да у кулу уићи.

Видак њега по очима туче,

Па улеће уз танчицу кулу.

Сусрете га од Задра Тодоре, 14: Руке шире, у образ се љубе,

Један другом селам приватише,

Питају се за здравље јуначко,

Уведе га у шикли одају,

Изнесоше млађи посластице, 150 Испијају кафу и ракију.

Од шта вакат од тог и вријеме,

Сунце зађе, а ноћ настанула,

Кад ево ти госпоцке вечере,

сл

Служе вино двије вјерне слуге; 155 Који служи од Задра Тодора, Он му пружа вино каквоно је,