Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

А ко служи несретна Видака, Он му пружа црвенику вина Са свакијем бпљем пом јешано А највише траве афијуна;

Заспа Видак кад му не би вр'јеме

За трпевом као да је мртав. Кад то виђе од Задра Тодоре, Он поскочи на ноге лагане, Те на млађе оком намигнуо, Донесоше свилене гајтане, Свезаше му руке наопако, Слуге вежу, а Тодор притеже, А на ноге љуте букагије, Слуге кују, Тодор прикујива. Кад у јутру јутро освануло, Виђе Видак што је п како је. Па завика грлом јуначкијем: „Еј Тодоре, црн' ти образ био! „Еј Тодоре, вјеро па невјеро! » Јако ли се варају јунаци

И на кумство пш на вјери тврдој, „Убио те Бог и вјера Божја ! » А уздам се у Бога јакога

„И у моје тридесет хајдука, »да ће мене брзо осветити.“ То зачуо од Задра Тодоре, Не смје њега шиљат' у Травнику Да г' хајдуци не избаве жива, Но га посла цару у Стамболу Свезанијех и рука и нога, Шњиме шиље многе пратиоце.

Док су дошли к цару у Стамболу,

160

165

175

180

185