Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Ол Но га опет баца у тамницу. Кад је вечер о вечери било, Сан уснио цар Отмановићу : Да се бутум раја окупила Из све Босне и Херцеговине На дивану у цареву двору, Повадила крваво оружје, Једни моле, а једни пријете: „Султан-царе, земљи господаре: „Не погуби хајдука Видака,

»Гртјех ће панут све на твоју душу.“

Још се небо над њим отворило, Пала магла од неба до земље, Сва се збила над царевом кулом, Па из магле нешто проговара: „Немој губит' хајдука Видака, „Јако твоја не усахла рука !«< Кад се царе у страху пробуди, Препаде се, пи невоља му је, Пак се скочи из мека душека, Моли Бога по закону своме.

А кад свану п ограну сунце, Брже вади из тамнице Вида,

И овако њему говорпо: | „Хајд, Видаче, к завичају твоме, „АЛ тако ти душе п напретка ! »Прођ' се, сине, врага и ђавола, „Прве чете и хајдуковања,

» А просто ти што је досад било !“

Када Видак зачу лакрдију, Поклони се до земљице црне, „Љуби цару руке и кољено,

[а]

290

300

305

310

315