Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

958

П

Па пашмаге и златну саџаду: „Нећу, царе, живота ми мога! „Но ћу од сад тебе вјеран бити, „И за тебе главу изгубити.“ Отолен се Видак подигнуо,

Те отиде Босни каловитој,

Прво иде у гори зеленој

На рочиште у старе хајдуке.

Сву дружину здраво налазио,

И њима је тако бесједио: »днате л', браћо, што ј' од мене Нешто знаше, а нешто не знаше. Све им Видак по истини каже. „Него, рече, моја браћо драга, уХајте сваки своме б'јелу двору, » А ја одох до Задра бијела „Баш до куле Задранин-Тодора, »Пе би л' своје јаде покајао.“ То изрече, окрочи дорина, Право иде ђе је наумио.

О акшаму у Задар шљегао,

А мрклицом у двор ушетао,

Без изума, узлеће уз кулу

У одају ђе Тодор сиђаше,

Пак му назва: добар вече, куме! Препаде се од Задра Тодоре, Шћаше да се пољуби с Видаком: „Добро дошо, Видак-харамбашо !< ал' му Видак прекиде бесједу, И рече му цигле три ријечи: дошао сам, од Задра Тодоре, уда ти вратим уздарје за даре.“

било 2“

330

од [ои] с

340)