Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Па потеже ножа пламенога, 350 Те Тодору одас'јече главу.
Па му кулу бутум поробио,
Поробпо, па је запалио,
Па се врну своме завичају,
Мировао и Бога молио. 355 Чини Видак многе задужбине,
Он привјенча за себе ђевојку,
Пак је љуби, кад гођ се пробуди.
Благ' ономе коме Бог помаже !
4(). Млади Маријан.
но пију Сењани јунаци
У Пролому високој планини,
Гди су јеле за небо препете.
Чаша иде од руке до руке,
А кад дође Мијату у руке, 5 Ал' беседи Мијат арамбаша:
» О дружино, моја браћо драга,
„Пто ће ићи у Јајца пребела,
» Да доносе леба пексимета,
»Да донесе сваком по опанке, 10 „драмбаши местве и опанке,
И дувана, екмека јуначка,
„ дршин чохе место обојака 2“
Сви јунаци ником поникоште,
И у црну земљу погледаше. 15 Не погледа млади Маријане,
Већ беседи млади Маријане: