Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Па потеже ножа пламенога, 350 Те Тодору одас'јече главу.

Па му кулу бутум поробио,

Поробпо, па је запалио,

Па се врну своме завичају,

Мировао и Бога молио. 355 Чини Видак многе задужбине,

Он привјенча за себе ђевојку,

Пак је љуби, кад гођ се пробуди.

Благ' ономе коме Бог помаже !

4(). Млади Маријан.

но пију Сењани јунаци

У Пролому високој планини,

Гди су јеле за небо препете.

Чаша иде од руке до руке,

А кад дође Мијату у руке, 5 Ал' беседи Мијат арамбаша:

» О дружино, моја браћо драга,

„Пто ће ићи у Јајца пребела,

» Да доносе леба пексимета,

»Да донесе сваком по опанке, 10 „драмбаши местве и опанке,

И дувана, екмека јуначка,

„ дршин чохе место обојака 2“

Сви јунаци ником поникоште,

И у црну земљу погледаше. 15 Не погледа млади Маријане,

Већ беседи млади Маријане: