Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Њему вели Митар арамбаша:

» А мој сине, Стојко Митровићу, „Кад је тебе оженио бабо,

»дДа си, сине, код двора остао, „Турци би ти дворе запалили, „још би тебе млада погубили, „Да не има соја Митровића.

„Већ чујеш ли, Стојко драго дете,

„Сад ће бити вашар у Олову, „У Олову код бијеле цркве,

» Од велике до мале госпоје, „Па ти иди у Олово, сине,

„Је ти види твоју стару мајку, „А и твоју вјереницу љубу.“ Мало за тим време постојало, Докле дође велика госпођа, Тадер вели Митар арамбаша:

» 0 мој сине, Стојко Митровићу, „Ко што ти је обећао бабо, „ји се спреми па ид у Олово.“ То је Стојко једва дочекао,

Џа он иде под зелену јелу,

Те на себе облачи од'јело:

До себ' меће танану кошуљу, По кошуљи три ђечерме златне, На њима су крила лабудова,

А на крил'ма очи соколове,

По ђечерми зелену доламу,

На доламу Стојко токе међе, Којено су од сувога злата,

А што их је Стојко задобио

У планини од турског кадије,

(ер сл сл