Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Око себе Стојко припасао, Припасао дугу палошину.

Топ да видиш Стојка Митровића, Повр себе по своме оружју

Меће Стојко бугар-кабаницу,

И још уве пушку павталију,

У којој је пуно дваест педљи, Па је вјеша Стојко о рамену,

И он оде те он бабу нађе,

Свога бабу пољуби у руку,

Па он своме баби проговара:

» С Богом остај, да мој мили бабо !« Онда Митар Стојку проговара: „С Богом пошо, моје драго дете,

„Већ чујеш ли што ће т' бабо казат',

„Када, сине, у Олово дођеш, »Ту су, сине, Турци меанџије, „Немој пити на дукате вино, „Већ на гроше п на маријаше. „АЕ успијеш на дукате вино, „Познаће те, да мој мили сине, „Да си, сине, соја Митровића, „Па ћеш, сине, главу изгубити.“ Још га једном Стојко пољубио, Па он рече: „Остај с Богом, бабо !“ И Стојко се од њега растави, Па он иде низ гору скачући

Ко јеленче од пола године.

Кад је Стојко у Олово дошо, Ту Турчина меанџију нађе,

Па Турчину Стојко проговара: »Донесдер ми један дукат вина,

715

85.