Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

899 „Закопајте њега до пазуха, „Па му онда главу оде јеците.“ То кадију послушали Турци, И у рупу закопали Стојка, Још нађоше два џелата млада, А да Стојку одсијеку главу Кад се Стојко од Турак' удали, Тад џелал'ма јесте бесједио: „Стан те мало, два џелата млада, »Да ја скинем дивно одијело, „Па ћу вам га, браћо, поклонити, „И отпушт'те моје б'јеле руке, »Да одрешим три мека ћемера, „Што дуката јесу напуњени.“ Ал' су Турци лакоми на благо, Те му б'јеле руке отпустише. Кад се Стојко одрешен видио, Из рупе је искочио Стојко, Па повади палош од појаса, Те погуби два џелата млада, Па дотрча мули п кадији, И оба их јесте погубио, Па трчећи Стојко подвикује: „Ко је Србин, уклањај се с пута, „Ко је Турчин, ајде ближе Стојку.“ И доста је починио јада Из Олова док изишо Стојко, Па најпосле механџији дође, Довове га да му вино плати, Џа и њему одсијече главу. Пак отиде у гору зелену, И кад свога бабу находио,

190

195

200

2005

210)