Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

998

Он узима пушку по средини, Џа он клече на десно кољено, Понајбоље нишан потрефио.

Па он скаче скока јуначкога, Једном скочи, Турцима доскочи, Другом скочи, Турцима одскочи. Ал' ђе срећа ту је и несрећа, Кад је Стојко други пут скочио, Тада пуче кабаници пуце,

Те се она низа Стојка свали. Ал' ту сједи мула п кадија,

Па на Стојку токе познадоше, А кадија пза гласа виче: „Држ'те, Турци, нашег душманина, „То је главом Стојко Митровићу. „то тока пређашњег кадије, „Што 'но их је Стојко задобио, „Кад је нашег кадију згубио.“ Тад на Стојка јуришише Турци, И док онп савезаше Стојка, Њих је мртви пало седморица. А кад они савезаше Стојка, Онда вели мула и кадија:

» Чујете ли, соколови Турци, „Ви немојте тако губит' Стојка, „Јер је Стојко јунак од јунака, »Чим он види пред очима гвожђе, »На себи ће свезе искидати, Па ће побјећ' у гору зелену. „Већ чујете л, Турци соколови, „Ископајте јаму подубоку,

»И у јаму њега закопајте,

155

160

165

170

175