Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„Ту ћемо сви главе изгубити, „Ниједан се неће зам јенити.“ Алп Михат Божа не слушаше, Него себе п дружину спрема, Па каде се, браћо, опремише, Те пођоше низ Врану планину, Сам остаде барјактаре Божо. А кад Божу измаче дружина, Замисли се Божо барјактаре, Све мпелпо, на једно смислио: „Куд отиде моји тридест друга, „Ап ја јунак нећу останути, »да се нећу натраг повратити,“ Барјак скиде, те опаса на се, Па полеће низ Врану планину, Докле своју достиже дружину, Па одоше камениту Ливну. Бог им даде п срећа донесе, У лијепо доба долазише, Долазише у сутона првог,

Кад су Турци у памије били. Право иду пред кадијну кулу. Куца Михат алком на капију, Ал" капија љуто заклопшта, Док кадијне кћери опазише, Пак одоше, те бабу казаше. Кадија се одмах осјетио,

Пак кђерима поче говорити:

„ Трч'те, кћери, врата отворите, уБиће дошо побратим Михајло „Са његови тридест соколова.“ Кад дјевојке ријеч разумјеше,

30)

95:

[0 ст

5()-

60