Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Обадвије слећеше низ кулу Отклопити гвоздену капију. Кад капију младе отклопише, Пак хајдуци пред кулу дођоше, Засија се кадијна авлија

Све од тока и срмали поша, И пушака лаки џефердана. Кад кадијне кћери угледаше, Обадве се љуто поплашише, Па на танку кулу побјегоше, Те казаше свом бабу кадији. А кад зачу на кули кадија, Одмах скочи, полеће низ кулу, Како спаде пред подрума свога, Одмах Турчин подрум отворио, Уљегоше сви хајдуци редом. Руке шире, с кадијом се љубе, Ал' га Божо ни гледати неће Нег' на страну окренуо главу. Ту хајдуци трудни посједаште, А кадијне кћери допадоше, Донесоше тридесет чибука, Па за њима кафу и ракију. Таман мало онп повједише,

А кадија вечеру опрема,

Ал' ево ти лака татарина

Из Травника града бијелога, Оптну књигу носи под пазуом, Те је даје Ливљанин-кадији. Кад кадија књигу проучио, Одмах своје кћери дозиваше, Пак кћерима поче говорити: