Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

Кад дођоше Ливну камениту, закуцаше алком на капији,

А кадијне кћери опазише, Пак стрчалше под бијелу кулу, Одмах цуре врата отворише. Кад делије везирске видјеше, Обадве се љуто поплашише, Па на кулу младе побјегоше. Ибро право иде пред подрума, Па Михата по имену виче: „Побратиме, Михат-арамбаша, „Отвори ми врата на подруму,

»Дошо сам ти, побро, па Травника,“

А кад зачу Божо барјактаре, Одмах позна делибашу Ибра, Мак он викну љуто на дружину: » 2 на ноге, моји соколови, „Делије нам подрум опколише,

» Одмах дуге пушке прихватите, „Па сви с једне стране посједајте, уја ћу, браћо, подрум отворити,“ Одмах Божа послуша дружина, Сваки своју пушку прихватише, И на једну страну посједаше. Тада видје Михат арамбаша,

Да је јунак дошо до невоље.

А кад Божо нареди дружину, Онда поче друштву говорпти: »Браћо моја, тридест соколова, уја ћу ође бпти арамбаша, „Немојте се који преварити, „Прије мене пушку избацити,

130

135

145