Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

»Док не пукне моја павталија. уја ћу гледат' делибашу Ибра, „А ви, браћо, сваки по једнога 7 „Више пушке бацитп немојте, „Повадите ноже од појаса,

„Па у Турке јуриш учините,

„Па што коме Бог п срећа даде.“ Па отвори врата на подруму.

А кад уђе делибаша Ибро

Са његови тридесет делија,

Сви на једну страну посједаше. Тада Михат две пошћерке викну Да донесу кафу п ракију. Дјевојке га одмах послушаше, Донесоше кафу и ракију.

Прву чашу Михату донеше.

Онда скочи делибаша Ибро,

Оте чашу из руке дјевојци,

Па наздрави Михат-арамбаши : „Одрав си, курво, Михал-арамбаша ! „Ни у моје ни у твоје здравље, „Већ у здравље моје прекоморке, „Која ће ти срце покварити.,“ Михат шути, ништа не говори, А кад Ибру једна чаша дође, Оте чашу барјактаре Божо,

Па наздрави делибаши Ибру: „Здрав си, Ибро, млада потурице ! „Ни у моје ни у твоје здравље, „Већ у здравље моји даницкиња, „Које ће ти скоро досадити.“ Како чашу узео у руке,

160

165

170

175