Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

4

име

Једно је Гринчевић Османе, Друго је Ракочевић Вуко, Хојде чета Косовијем Лугом. Но да рече Гринчевић Османе: „Мио побре, Ракочевић-Вуче, „Буда ћемо с четом обрнути # „Али ћемо пољу Једношкоме, „Али ћемо у Команску Жупу ““ Но му Вуче ријеч говорио: „Не смијемо у Команску Купу, „Тамо Вука од Бандића кату, „Вазда чува стражу Од Турака; „Не смијемо пољу Једношкоме „Од крваве браће Вукчевића; „Да идемо у малу Загреду, „Да чекамо на просо ђевојке, „Нећемо ли поробит' влахиње.“ Па с' ондоле бјеху подигнули, Ту дођоше на воду Студенад, Те се ладне воде напојили. Туде Осман ћесу заборави.

Па ојдоше у малу Загреду, Западоше Турци влахињама. Када сјутра дан и зора дође, Изљегоше браћа Вукчевићи, На водопој овце дојавише,

А. ојдоше на воду Студенац. Кад погледа, Вуксанов. Живаљу, Али ћеса Гринчевић-Османа, Тек је виђе, одма је познада, А Живаљу брату говорио: „Ево ћеса Гринчевић-Османа,

г

10

25

30