Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

<28 КИН Двоје мртве, а једна рањена. Кад дођоше Долу Брезовоме, Ту у плијен Пипер улазио: Матов плијен дадоше Илији, Мртвијема дио избачише, А у друге јагму. учинише, Неко двије, неко празан вије. Но да рече Пилетић Илија: » А камо те, Пуљевић-Никола, »Хо'те једну књигу да пишемо, »Да је шљемо Гуњанину Мату, »И да ова вла испребијамо: »Бановића ва Стаматовића, » Два Јанића за два Миковића, » А сокола Пуришин-Мушику »да делију Дуров-Милутина, » А Тодора за Крста, Ницова, » А рањена Ђура за Вукоту,“ Па онако књигу оправише. Каде Мата књига допанула, Илији се бјеше поздравио: »Не Фала ти, мој Илија шура, »Е си мене Луку оправио, »Да ми Лука не убије кога,“

18.

Гринчевић Осман и браћа Вукчевићи.

1 ета се мала подизала Од Спужа града, бијелога,

Чета мала, двадест и пет другах, Пред њоме су до два побратима,

135

140)

145

150