Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

56 Два камена на оба рамена, Понесе их на хар капетану. Но га сјетно пита капетане:

„Што би, Вуче, камо ти дружина #“

А Вуко му таде бесједио,

„Кам да ти је, спушки капетане ! » А на мјесто све моје дружине, „Нако ови два станца камена, „Посјекоше Турке Црногорци.“ То је било, а Боже, помози!

19. Стаков Радоња и Џидић Аган.

У сета се је мала подизала,

Од Црницах села маленога, Пред четом је Стаков Радоване, А за њим је Јовашев Брацока, За Брацоком седам-осам друга. Хојде чета зеленом планином, И умину низ питому жупу, Докле дође према Овдринића

У бијелу Џулупову кулу,

И ту бјеше чета запанула.

Сва дружина сана уфатила,

До не спава Стаков Радоване, Но све гледа Оногошту граду. Ал' с: од града отворише врата, Извљегоше млоги посленици, Најпослије бјеше излазило

Нова кола и осам волова,

Пред њима је Џидићу Атане,