Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

НЕ И за њим су три-четири друга, Они иду Сливљем зеленијем. Но Радован буђаше дружину: „Ха дигте се, браћо и дружино !«< Хитро бјеху на ноге скочили, Западоше кули под пенџерах, И Агана близу напуштише. Пушку пали Стаков Радоване, Те он гађа Џидића Агана. Добро гађе, ема жље погађе. Ного бјежи Џидића Агане, Бјежи Туре пољем зеленијем. Али вика Стаков Радоване: „Ја ђе си ми, Јовашев Брацока, „Е утече Туре у Нихшиће.“ Брацока се намјерио близу, Од образа танку пушку пали, Те Турчину ногу саломпио, Туре паде, Радован припаде, Уграби му од раменах главу, Узеше му свијетло оружје, И увеше кола и волове; Саломише кола у комате, А волове дома оћераше, И дођоше здраво на дворове.

90. Нинац од Ровина и Сукић барјактар.

Ета се је мала подигнула Од простране ломне Горе Црне

4()