Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

90)

Па упали сјајна џевердара,

И погоди Сукић-барјактара, Паде Туре на зелену траву.

И дружевске пушке запуцаше, Два Турчина јоште обалиле. Таде вика Никац од Ровина: „Удри, Раде, ђе си, побратиме, „Е ме Турци посјекоше жива,“ Но му старац бесједио Раде: „Немо', Никац, гријешити душу, „Е су Рада очи оставиле,

„ја не виђу пуце џевердару, „Но ти кликуј осталу дружину.“ Па се старац подигнуо Раде, Ево с руке пали џевердара,

И погоди Арслан-агић-Нурка, Мртва га је земља дочекала. Вика Раде Симоновић-'Кивка : „Ха уграби од Турчина, главу !“ Самдруги се Живко загонио,

А Нихшицке пушке попуцале, Обојици срце опалиле.

Таде вика Никац од Ровина: „Ђе си, Раде, рђа га убила: „Зашто пушти моју ђецу луду, „Да се на њих насладе душмани,; „Сви радите, дома не идите,

„А срамотно плијен не пуштите.“ Тад скочише млади Црногорци, Мимо Турке плијен прогонише. Таде Турци плећи обрнуше, Замише Турке низ Рудине.

35.