Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ан

„Да погледам низ Рудине рамне, „Е планина никад није сама,

»У њу има чета црногорска,“ Он се прими на јелове гране, Кад погледа низ Рудине рамне, Виђе чету двадест п џет другах, Ђе ћерају педесет воловах,

Пред њима је Никац од Ровина; Далек' Никац иде пред дружином, Преко руку носи џевердара, Никац себе и дружину чува.

Но га виђе Сукић барјактаре,

А потрче брво у дружину,

И дружини својој говорио:

» Чека', браћо, ако Бога знате, „Ево чета, двадест и пет другах, » И ћерају педесет воловах,

» И пред њима Никац од Ровина; „Сваки своме, браћо ударите,

» %“ ви Никца мене оставите,

» А дајем ви божу вјеру тврду, „Ако мене сад Никац утече, »Даћу моју за његову главу.“ Па их они напуштише близу. 'Ного виђи Сукић-барјактара, Ка' упали сјајна џевердара,

Те погоди Никца од Ровина, СОломио му ногу у кољено,

Паде Никац. на зелену траву. Да је коме жалост поглејатп, Ка' се јадан Никац копрцаше, На здраву се ногу исправљаше,

4()

50)