Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

92

и

Он' дочека димно Црногорце, Поведе их зеленом планином, Докле близу дођоше Бањанах, И ту Шуњо остави дружину, Он отиде часком у Бањане

На дворове пџобратима свога, По имену Турчинов-Ивана.

А Иван га дивно дочекује,

Џа га пита Шуњо Пешикане: ује ли овђе Мушо капетане #“ Но му Јован ријеч проговара: „Отиша је у Нихшића граду. „Ма се не бој, драги побратиме, » Ако си се, побро, опознио, „Ма нијеси срећу изгубио,

„Ево Туре Бајировић Мујо, „Око њега дванаест Турака,

„И он купи турске кесимаче. „Но потрчи брзо до дружине, „Запаните на Гребице мале, „јер ће сјутра Мујо дома кретат, „А ја ћу га пратити планином.“ Шуњо хојде, и дружини каза, Западоше њима на Гребице. Када сјутра дан и зора дође, Стаде тутањ зеленом планином, Али иде са Турцима Мујо,

Поје Турчин из грла бијела; „јес' л' у гору, Шуњо Пешикане, „Нако си се био зафалио

„Да ме пуштит у Бањане нећеш, „Срамота је рећи па разрећи.“

30

4()

[055 ст