Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ај а

Но га Шуњо димно напуштио, Од образа пали џевердара,

Те је Муја земљи положио; Црногорске млоге попуцале, Те убише дванаест Тураках, А тринаест ножа извадише,

И тринаест глава посјекоше, Узеше им коње и оружје

И ођело велико с Тураках,

И ојдоше зеленом планином. Кад дођоше Долу Кобиљему, Ту велики шићар дијелише На свакога друга подједнако. Но да видиш Петра Јововића, А Мујова узе џевердара,

А дружини својој бесједио:

» Молим ви се, браћо, опростите, »Да ми дамо сјајна џевердара, »Да га дамо Шуњу Пешикану, »„Рашта ни је чету покупио.“ Свој дружини бјеше мило било, И џевердар Шуњу поклонише. Но је Шуњо пушку узимао,

И даје је Мићу Драговићу.

То је било, истина је било.

22.

Бећа Пелевић и Вујадинов Гаша.

Ми се је чета подизала Од Нихшића града бијелога,

то