Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

95

ил

Таде јунак Турке угледао,

Са острве пушку уграбио,

А побјеже пољем зеленијем,

ИМ утече у гору зелену.

А љуба му потрча у Црнце, Пиперима чисти хабер дала. Но му Турци овце плијенише, Ћерају их уз Улицу Врању. Но им не да Вујадинов Гашо, Од образа пали џевердара,

Те погоди Бећу буљубашу,

И узе му главу и оружје. Гашо трчи друму покрај пута, Од Улице до дно Вукотице, Седам посијече Турака.

Тада Гашу добар индат дође, Иду њему педесет Пипера,

И пред њима Јанић Вујадине На вранчића коња големога. Потрчаше трагом за Турчином, 'Стигоше их наврх Пеар-дола. Ту с Турцима џанак заметнуше, Мало боја, млого погибије.

Ту погибе Вујадине стари, Око њега седам-осам друга,

А од двадест и седам Турака Не утече друга ниједнога,

Ни да каже како погибоше.

35

А()

| сл

си сл