Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

94.

ита

Чета мала тридесет Турака, Пред њима је Бећа Пелевићу, А за њим је Кличковић Хасане. Отидоше низ питому Жупу, Увалише зеленом планином,

На пиперске Убле долазили. Док дођоше у Копилску Страну. Ту су б'јеле овце уводили, 10 Б'јеле овце Вујадинов-Гаша.

Бјеху му се примакнули близу,

Ал' се Гашо с пушком разговара: „Пушко танка, много јадна била,

„Би ли мене на невољу била, 15 „Да ми удре од Нихшића Турци 7“

Оно Бећа и слуша и гледа, -

Не смију му ударити Турци.

Но је Бећа дружби говорио:

»ја знам, браћо, ка ћемо удрпити. 9() „Кад доведе овце на торину, „Те припушти у овце јаганце. » Он ће гледат у бијеле овце, »Оте ли му јагњад пристанути, „ Тадер ћемо њему ударити.“ Како рекли, тако учинили. Кад доведе овце у торину,

Па он пушти јагњад у овцама, Стаде блека овце и јагњета, Тадер њему Турци ударише. 90 Одиста га уфатит хоћаху,

Но их виђе Гашова љубовца,

Па је Гашу ријеч говорила:

„Чека', Гашо, ударише Турци.“

сл

> с