Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ел

„Ха Павуне, освети Јована,

„Е ти суше на Нихшиће главе.“ Кад је Павун вилу равумио, Он дозива Радојев' Савића, Ове му што је по истини каже. Зове Савић Јовова Синана,

И отиде у Ровца камена,

Те покупи Ровчане крваве; Све Пипере Џавун сакупио, Поведе их Лукавици малој. Мало било, ништа не стануло, Али иде војска од Роваца: Три-четири стотине пушаках, И пред њима Јанко и Савићу. Ту се двије војске саставиле. Но да вели Шушовић Павуне, Зове Павун Радојева Беша,

И с њим узе тридесет Пипера, Да удари на тридест пандура, На пећину надно Лукавица,

А на двоје војску дијелио, Пред једном је Радојев Савићу, И с њим бјеше Јанко и Перуте, Отидоше поврх Лукавица,

Да ударе на Луцке катуне;

А друга је војска окренула,

И пред њом је Пилетић Илија, Па заскочи подно баре војска, Да удари на Веризовиће.

А кад сјутри дан и зора дође, Зове Павун пандурбашу Муја: „ А јеси ли, Мујо, у пандуре.

сљ сл

ст