Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

99

НА

»Јесу л' ти се буле приобуле,

„Ево ђеца Џипери крвави, 95 уда дијете Јанића Јована,“

Убише се боја с пандурима,

Сагнаше их под Међеђу Греду.

Да је коме стати па глејати,

Ка' велике бруке од Турака! 100 Те их двије силе ударише,

Опасаше са свакоје стране,

Робе робје, а сијеку главе,

А кољаху ђецу по колибах,

И четири буле посјекоше, 105 Све бранећи буле ђецу луду;

Плијенише све из катуна,

Посјекоше деветнаест глава,

Начињеше тридесет носилах,

И велики шићар заувеше: 110 Три хиљаде и двије стотине.

Брђанима добра срећа била,

Ни се рани, ни погибе друга,

Но се рани Савов Мушика,

Ма ни њему ништа, није било. 115

24.

Никац од Ровина и Амза капетан.

(Спграла се три добра јунака,

Три јунака, сва три Црногорца,

То су били Богом побратими.

Једно бјеше Никац од Ровина,

Поред њега Симо и Турчине 5 До