Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ка НЕ „Будите ми, браћо, у невољу,

„Јер се бојим од града грађана,“ То им рече, па се растадоше, Никац узе дивит п артију,

Сједе јунак, ситну књигу пише, Па је шаље граду Нишицкоме,

А на име Амзи капетану.

У књизи га Никац поздрављаше, И овако њему говораше:

»Добро виђи, што ти књига каже, „Што се валиш по Нишићу граду, »уја покупиш једну чету малу, »Са њом удриш на Изворце равне, „На вјеру ми посијечеш главу,

„А плијеншшт пребијеле овце,

»Кунем ти се божјом вјером тврдом,

„Са тим мене устрашити нећеш, „Да одјавим из Кобиља овце, „Него ће се Никче постарати, »бако ће вас добро дочекати. „Но Турчине, Амза капетане, убад си на то болан устануо, »је ти не да ђаво мировати, » Пошаљи ми од Нишића мито, »Млого нећу но токе четворе, „Са четири твоје буљубаше, „Што се вале да сијеку главе, „Па четири моје араббаше. „једне токе Беће Пељевића, „На сокола Пеја бајратара, „Друге токе Аџпиманић-Дура, „На нашега Гардашевић-Тура,

4()