Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

100

аи арититете

На граници ломне Горе Црне, У Ивворце и Кобиље Доце, Играју се пламенита ножа, Како ваља дочекати Турке,

А на брво посијећи главу,

Јер се боје града Нишићкога, Да им по чем не удре грађани Од Нишића града бијелога.

А што вели СОпмо и Турчине: „Побратиме, Никче од Ровина, „Ти си твоје удалио овце

„На границу ломне Горе Црне, „А чули смо да казују људи, „Затекб се Амза капетану: „Да ће чету покупити малу, „Па на твоје ударити овце, ујуначку Ти погубити главу; „Па је јавук, мили побратиме, „Дрној Гори завор и срамота, „Да погине Никче од Ровина, „Што га данас у Брдима нема.“ Кад је чуо Никац од Ровина, То је њему врло мука било, Јер код себе и б'јели оваца, Никад нема брата ниједнога, Који би му у невољи био, Него једно двоје дјеце мало, Двоје дјеце два синовца млада. Заиста се Никац увбешио,

И овако ријеч бесједио: „Браћо моја, оба побратима, „Ако мене до невоље дође,