Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

108

„На границу ломне Горе Црне, » До Изворца и Кобиља Додца, »Да уводи Никца од Ровина, ује л' код њега Симо и Турчине, » Да отиде и за Никца каже.“ Скочи Турчин Бабићу Јашаре: „Ево мајка родила јунака,“

Па изабра три-четири друга. Оде Јашар до Рудине равне На границу ломне Горе Црне, У Изворце и Кобиље Доце.

Ту нађоше Никца код овада, И код њега нема побратима, Далеко им раздвојене овце, Код Никца су двоје дјеце младо. Добро Јашар Никца уводио, Два од себе отправио друга Бијеломе граду Нишицкоме,

А Турчину Амзи капетану,

Да покупи од града грађане, Да је брже у Изворце равне, Код Никца ти ниђе нико нема, Само са њим двоје ђеце мало, Што враћају пребијеле овце. Абер стиже граду Нишицкоме И Турчину Амзи капетану, Скочи Хамза ка да се помами, Па са скупа подиже грађане, Мало млого, пет стотин' грађана, Ита Турчин у Изворце равне. Док дођоше у Кобиље Доце, Ту нађоше Јашар-буљубашу,

105

110

115

120

130