Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

104

Све им Јашар по истини каже. Ту грађани макул учинише,

Да у зору удре на торину

И колибу Никца од Ровина, Па велику ватру наложише.

А у Никца добар адет бјаше, Прије зоре рани у Изворце, улије се и Богу се моли, Измакне се мало у планину, Често гледа граду Нишицкоме, Јер се боји од града грађана, Да му по чем не удре грађани. Нешто му се даде погледати, У долину виђе ватру живу,

Па се ближе Никац примицаше,

Виђе Никац од града грађане, - Па се натраг Никац повратио, Те пробуди двоје ђеце лудо, Овако им Никац бесједио:

„ Устаните, моја ђецо драга, „Ево ће нам ударит грађани, „Но трчите Чеву каменоме, „Мом Тодору брату рођеноме, „Кажите му што је и како је: „Како сване и огрије сунце,

„Овце ће нам плјенити грађани,

„Нека купи Чевљане јунаке, „Нев пошта мене у Изворце, „Еда бисмо одбранили овце.“ Итро ђеца послушаше стрица, Потрчаше Чеву каменоме. Докле ђеца Чеву долазите,

14()

155

160