Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

109

те

„Ако спаваш, не дигнуо главу ! ул" не чујеш, али и не ајеш, „Ето Турци на те су три банде: » Од Никшића п од Коренића,

» И од Гацка поља широкога, „Јутрос ће ти, Вуко, ударити,

» И бијеле овце плијенити,

„Но се држи, мој соколе сиви, „»Спомени се свога отачаства, „И имена српске Горе Црне.“ Ка' је Вуко разумио вилу, Скочи јунак на ноге лагане,

И он узе сјајна џевердана.

Е ма Вуко не вјерује вили,

Ма се Турци примакнули били, Те гледају овце и овчаре.

Прве су се отвориле овце,

Прве овце Голубовић-Вука

И његова мила стрица Марка, Код оваца п Вуко и Марко, Гледају их турске арамбаше,

Па питају једнога јунака,

Те је родом из Горице Црне, Ускочио у турске крајине:

»Да за Бога, наша вјерна слуго! „Чије с' оно пребијеле овце, „Је их има пунана хиљада,

» А пред њима два добра јунака, » Сјајне пушке носе на рукама, » Добра крда, бољијех овчара, „Без крви нам пуштит' овце неће #< Но им вјерна говораше слуга:

4()