Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

108

а

Па се натраг вратише јунаци. Док дођоше у Изворце равне, Искупише деведесет глава, И ранише Амву капетана, 265 СОломише му ногу у кољено. Што утече у ноћ рањеније, · То ће знати у Нихшићу граду. Ту је Никцу добра срећа била, Не изгуби ни једнога друга, 270 Само бише осам рањеније, И свакоме ништа бити неће. бимо и Турчин побратими Никца од Ровина. Што се

зове Турчин, то је прозват мали кад је био, а он није Турчин него Србин Црногорац прави.

20 Вук Голубовић.

Још ни зоре ни бијела дана,

А од дана нема ни спомена,

Рано б'јела уранила вила,

Завила се на лагана крила,

Па почину на Ласац планину, 5 Зове вила грлом бијелијем

По имену пи по презимену,

Зове вила Голубовић-Вука,

Дозива га у равне Рудине:

„ Бе си, Вуче, мој соколе сиви, 10 „јеси ли се јутрос намјерио,

„Намјерио на равне Рудине,

„Али спаваш, ал' те санак вара