Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

0:

аи

Кад су Вука сагледали Турци,

Сами собом бјеху говорили:

„Фала Богу, Фала јединоме! 80) „Мрка влаха, а црна му брка, „Страшљиво је њему ударити,“

Таде Вуку Турци ударише

На бијеле црногорске овце.

Стаде писка јаснијех пушаках, 85 Стаде вриска добријех јунака,

Скупише се пребијеле овце.

Пуче пушка једна од Турака,

Пушка пуче, никад не пуцала!

Обје Марку ноге саломила. 90 Ма кликује Турчиновић Марко:

„ Бе си, синко, Голубовић-Вуко !

„ Уграби ми свијетло оружје,

»Е ме ево ране допадоше,

»Да га с мене не понесу Турци. 95 „ А знаш, синко, Голубовић-Вуко,

»О Турака сам донио оружје.“

Није шала, моја браћо драга,

Кад брат брата зове на невољу,

Кад јуначке полијећу главе. 100 Кад разумје Голубовић Вуко,

Ђе су Марка ране допануле,

Не кће с Марка узимат' оружје,

Но код Марка метеризе тврди,

Те му главу и оружје брани. 105 Но му сила Турска навалила,

Да уграбе од Србина главу.

Докле Турци пројавише овце,

Седам Вуко уби џеверданом