Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

126

„И ја често добијам мегдана,“ Сердари се ружно завадише, Па их мири Петровић владика, Никако их смирит не могаше. Владика им тако говораше: „Кад сте такви добри за јунаштво, „јунаштво ћу ваше окушалти.

„ Ал' ме чујеш, Цетински сердару, „Добро Фалшш твоје Цетињане, „Ево дана, а ево мегдана,

„Ето Турске, ограђене куле, »На Дољан су ограђене куле, „На кули су Турскиви пандури, „Те чувају СОпужу каравуле, »Око кула село насељено, „Пандури ми сјеку Црногорце, „И село им добро припомага, „Отолен ми доста јада граде. „Но сердаре, Мартиновић-Мило ! „Ти кад Фалиш твоје Цетињане, „Ти устани и покупи војску, „Ти удари на Турске пандуре, „На бијеле на Дољану куле. „Ако би ти Бог и срећа. дала, »Да освојиш на Дољану куле,

» И равуриш село на Дољану,

„ Тадер ћу ти потврдит јунаштво, „И добро те даром обдарити. „А ти чуј ме, Филипе сердаре ! „Ти нахију твоју добро Фалиш, „Фалиш твоје лађе и бродове. „Карван иде Блатом широкијем

40)

сл ст

60