Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

150.

125

Миа

Од рамнога поља Цетинскога, Друго бјеше Филипе сердаре

Од његове Ријечке наије.

Кад се ладна напојише вина,

Те сердари зборе за јунаштво: Ко је бољи јунак за мегдане, Ал' ко има по боље војнике, Вели сердар Мартиновић Мило: „ Чуј ме добро, Филипе сердаре, уја сам бољи јунак за јунаштво, > А бољи су моји Цетињани, „Ного твоји млади Цеклињани, „Цеклињани и Љубостињани,

БА кад удре моји Цетињани,

» Ту остају саморане мајке,

„И остају удовице љубе.“ Одговара Филипе сердаре: „Истина је, Милане сердаре, »дДа си добар јунак за јунаштво, » Д јесу ти добри Цетињани, »Ма су моји бољи Цеклињани, „Деклињани и Љубостињани. »ја наредбу имам за војнике, „Имам доста лађа п бродова,

» И заире доста за војнике, „Тишнем лађе низ Блато широко, » Те сијечем по крајини Турке.“ Одговара Милане сердаре:

» Чујеш ли ме, Филипе сердаре ! „Ми немамо лађе ни бродове, „Ма имамо сиве соколове,

„Бе год дођу, свуђ замећу кавгу,

35.