Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

128

аи

И четири напунио лађе,

У свакоју по тридест војника. Окренуше Блатом широкијем, Докле дојше на Крсти широке, Ту сердара Ђурашковић на'ше, Ђе је осам напунио лађа,

У свакоју по тридест јунака. Па заједно смијешаше војску, Завезоше Блатом широкијем, Докле лађе на пијеске до'ше, Закрише се лугу зеленоме,

Ту стојаше три бијела дана. Кад четврти јутро освануло, Отворила зора од истока,

Па да видиш Филипа сердара, Он привати танкога дурбина, Обрати га Блату широкоме. Даде му се нешто погледати, Црна лађа од Скадра иђаше, А у лађу тридесет Турака. Добро јој се сердар весељаше, Па дружини својој говораше: „Устај брже, моји соколови !< Устадоше, пушке прифатиште, А возари весла доватише,

Па на весла лађе окренуше, И на Блато претекоше Турке, Претекоше, лађу опколише, Па на Турке огањ оборише. Једнак пуче три стотин' пушака, Џогибоше двадесет Турака, Али десет води ускочише,

105

110

115

120

125

130