Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

129

На главе се момци пограбише,

И двадесет глава посјекоше.

Ал' да видиш доброга јунака, 135 С Љубостиња Вукићевић-Мила,

И он добру посијече главу,

Још се њему учинило криво,

Бачи главу насред лађе црне,

Па ускочи Блату зеленоме, [40 И живога уфати Турчина.

За перчин га руком уватио,

При црној га приводио лађи,

„Аивог га је лађи убацио,

Па га даде кнезу с Љубостиња, 145 Те му кнеже посијече главу.

Посјекоше двадест п једнога,

Да не чека мајка ниједнога,

А. девет је вода удавила.

Не утече од њих ни глашника, 150 Да кажује како ли је било.

Покупише главе п оружје,

И узеше лађу и запру;

Пунана је праха и олова,

И лијепе каве и шећера, 155 И остале одоре војничке.

А ту сердар показа јунаштво,

Ема му је срце обрањено,

Е изгуби сивога сокола,

Башш сокола Ђурашковић-Драга, 160 Остаде му саморана мајка,

Ту остаде сердар без синовца.

Ема сердар задоби јунаштво. —

Ал' да видиш Цетинског сердара,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ УПТ 9