Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Уа „Док ви траје на рамена главе. „Ја ћу узет" војске половину „И увећу оба барјактара, „Од мојега поља Цетинскога, „Садно поља Ивановић-Марка „И Илију капу од конака, „Ца ћу е мојом војском ударити „На јуначко село на Дољани, „Е ту има Срба и Турака, „Заједно су мијешане куле, „Па се бојим и таквога врага, „Е ће војска сјећи српске главе, „Па ће мене послушати војска. „Да пуштимо робје на слободу, „Да ја моју не гријешим душу.“ Па се тадер војска дијељаше, И главари пред војском пођоше За њима је сва војска остала, А кад сину зора од истока, Ударила војска са 'бје стране. Одма пуче хиљаду пушака,

2

Једног маха и једнога гласа, Једнак вришну хиљаду момака, Потресе се село на Дољани, Бјежи народ у гору зелену, Те на Дољан'. село оставише, Ма се б'јеле не предају куле. Па на кулу уришују момци, Него кулу Турци не пуштају. Но да видиш витеза јунака Од Цетиња Мартиновић-Сава, Он у руке лати џевердара,

240

> от (=)

> (мој (од

96()