Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

188

Па из српске искочио војске, На кулу је загон учинио.

Но пукоше пушке од пандура, Тако Саву Бог и срећа дала, Ниједна му не довати меса. Ал' се Саво куле приватио, Па дозива на кулу пандуре, Саво тако њима бесједио: „Предајте се, на кулу пандури, » Е видите да сте погинули. „Кад сам бјелу кулу уфатио,

» 2 од куле моја половина,“

А тадер се предаше пандури, Ал им Саво тако говораше: „Предајте ми свијетло оружје, 2 » А ево ви тврду вјеру дајем,

„Нећемо ви погубити главе.“

Спуштају му низ прозор оружје,

Ного пуче пушка од Србина,

И на прозор обрани пандура, 280 Десну му је саломио руку.

Па пандури огањ оборише,

Пуче једна пушка од пандура,

И погоди доброга јунака

Од Угана Мојашева Ила, 285 Остаде му саморана мајка,

И његова вјерена љубовца.

А кад виђе Ђуро барјактаре,

Е изгуби сестричића свога,

Он уриши на бијелу кулу, 290 И шњим бјеше Јакша капетане. |

Но пандури отворише врата,

с» сл

“> с> ~,

сл