Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

134

Побјегоше, кулу оставише, Дочекб их Мартиновић Ђуро И капетан Јакша од Загорча, И њихова дружина јуначка. Ту пандури погибоше грдно, Погибе им друга половина. Они бјеже у гору зелену, Дочека их Милане сердаре (у његови друга пет стотина, На пандуре ватру наложише, Погибоше турскизи пандури. Па се тадер војска окупила, И бијеле запалише куле,

И на Дољан' село равурише, И велики шићар заузеше: Пет стотина коња и волова, Три хиљаде коза и оваца,

И сувише руха и оружа.

Кад је војска куле разурила, Отолен се војска окренула,

У томе их поточ пристигнула Од крвава Спужа на крајину; (0 друге стране поточ ударила

Од широка Љешко-поља рамна,

Па на Србе насрнуше Турци.

Но се рабро бране Црногорци, И гоњаху велика шићара,

И бране се пушком од обрава. Но су клети насрнули Турци,

Ту погибе Мартиновић Нико,

И млозину ране допадоше.

Па на Ника насрнуше Турци

295

300

305

310

82()